| |
Paul Young
Sava Centar
17. februar 2010.
Organizator: Multimedia Concerts
|
18. februar 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Engleski pevač Paul Young predstavlja jednu od najsjajnijih zvezda muzike 80-tih godina. Posle više od četvrt veka od zenita njegove karijere, napokon je došao i u Beograd gde je u Sava Centru sinoć održao solistički nastup.
Autor i izvođač brojnih hitova, predstavnik tzv. Blue-eyed soul pokreta 80-tih, izvanredan pevač i šoumen, došao je sa svojom petočlanom grupom da podseti na vreme kad je bio redovan posetilac vrhova top lista.
Već na početku koncerta pojavili su se problemi. Ozvučenje Sava Centra nije baš bilo na vrhunskom nivou. Poseta koncertu nije bila baš velika, naravno zbog činjenice što je ovog meseca u Beogradu bilo mnogo koncerata kao i zbog toga što sam Paul Young dugo nije imao veliki hit. Uz veliku promociju koncert je prošao u skromnijoj atmosferi nego što se očekivalo.
Starosna grupa posetilaca je, u glavnom, bila u svojim najboljim 40-tim i 50-tim godinama, što se pomalo odrazilo na mlak prijem od strane publike.
Koncert je započeo nastupom klavijaturiste Saše Loknera, koji je izveo kombinaciju starijih kompozicija, sa albuma Naos (koji je snimio zajedno sa Lazom Ristovskim) i Evropa elektro ekspres, a svirao je i neke nove kompozicije. Vrlo korektno i upečatljivo.
Posle dvadesetak minuta pauze na binu je izašao Young-ov prateći bend i izveo uvodni instrumentalni medley. Nakon ovog zagrevanja pojavio se Paul Young sa troje pratećih vokalista (dve pevačice i pevač). Posle jedne gospel pesme, Young je krenuo kroz najpoznatije pesme svoje karijere. Ređale su se "Senza una Donna", "Come Back and Stay", "Love of the Common People", "I’m Gonna Tear You Playhouse Down", "Everything Must Change", "Everytime You Go Away". Bend, sastavljen od profesionalaca solidno je obavljao svoj posao, a prateći vokali su se zaista trudili i pokazali zavidan kvalitet glasova.
Zbunjujuća je bila činjenica da je na pola koncerta izveden solo na bubnjevima i perkusijama, koji baš nije dobro legao beogradskoj publici.
Međutim ova instrumentalna pauza dobro je došla glasnim žicama Paul Young-a, koji je posle ovog kratkog predaha sa bendom izveo jako dobru verziju velikog hita Al Green-a "I Can’t Get Next to You" i Joe Tex-ovu stvar "Get Them Up Joe".
Na bis su izvedene "Whenever I Lay My Hat" Marvina Gaye-a i na veliko iznenađnje prisutnih, Prince-ov "Kiss", kada su prateći vokali došli do potpunog izražaja. Poslednja pesma je podigla publiku na noge, pa je koncert završen u dobroj atmosferi.
Šta reći za samog Paul Younga - čovek je dobar šoumen, što je i prikazao dinamičnim nastupom. Problem je bio njegov glas koji više ne poseduje istu boju koju je nekad imao. Činilo se kao da Young peva note oko melodija i da ne pogađa uvek pravi tonalitet. Ukratko bi se moglo reći da mu je glas daleko od on forme koju je imao osamdesetih.
Paul Young je uložio dosta truda na ovom koncertu i na tome mu treba odati priznanje, no ostaje žal nad činjenicom da i dalje ima ozbiljnih problema sa glasom, zbog čega je i njegova karijera, u jednom trenutku došla u pitanje.
tekst - Slobodan VlaketiĆ
fotografije - nebojŠa miĆkoviĆ
|
|
|
|
